Типови адаптације – у стручној литератури се помињу следећи типови адаптације:
– Лака адаптација – подразумева да ће дете брзо прихватити нову средину, нове услове и друштво и да ће брзо почети да се радује доласку у вртић. Оквирно, ова врста адаптације траје 15 дана.
– Адаптација средње тежине  – подразумева адаптацију која траје око 30 дана, за које време дете прихвати нову средину и услове боравка у вртићу.
– Тешка адаптација – се ређе среће у пракси и она траје више од месец дана.

ПЛАН  АДАПТАЦИЈЕ није исти за свако дете већ се прилагођава узрасним и развојним карактеристикама детета.

ПЛАН АДАПТАЦИЈЕ ОБУХВАТА:

• време боравка детета у вртићу у првим данима,
• еластично време пријема деце,
• активности или играчке које пријају  детету,
• могућност боравка  родитеља у васпитној  групи,
• начин храњења, успављивања…

Уопштених правила о адаптацији нема, а како ће протећи период адаптације зависи првенствено од:                                                 

– личности појединог детета,                        
– узраста,                                                            
– става родитеља и                                             
– односа запослених у вртићу.

Треба имати у виду да адаптација детета на нову средину није пасиван процес, просто навикавање на нове околности. Дете треба да схвати и прихвати вредности и циљеве нове средине, и то ће лакше постићи уз помоћ родитеља и васпитача.

ПРЕПОРУКЕ  РОДИТЕЉИМА:

– пре него што дете крене у вртић, разговарати са њим о томе какве су собе, купатило, играчке, о томе да ће у вртићу да руча, спава, да ће научити нове песме и приче…                                           
– у договору са васпитачем испланирати свој боравак у групи на начин који ће највише користити детету;           
– пожељно је васпитачу испричати оно што је важноза дете: како једе, спава, колико је самостално у свлачењу, облачењу, шта воли, а шта не…                      
– уколико је дете посебно везано за неку играчку донети је у вртић, јер она пружа детету сигурност;
– у договору са васпитачима групе  поштовати план адаптације: првих недељу дана долазити по дете раније, пре спавања, а у зависности од реакције детета, постепено продужавати време боравка и укључивање детета  у ритам дневних активности у вртићу;
– доводити дете континуирано, свакодневно (сем у случају болести), што ће допринети лакшој и бржој адаптацији детета на колектив;
– причати са дететом о томе  да ће му у вртићу бити лепо, да ће се играти са другом децом, (избегавати плашење детета вртићем, давање обећања која се не могу испунити, условљавање – ако буде добро, добиће  омиљену играчку, слаткиш…);                            
– остављање детета у вртићу тешко пада и родитељима, који могу да покажу бригу, узнемиреност, страх. Важно је да се та осећања не пренесу на дете, јер могу  отежати адаптацију;
– свакодневно, приликом остављања детета у вртићу, поздравити се се са њим (детету тешко пада ако се оде без поздрава) и указати му на стварно време доласка по њега (не обећавати брз долазак, ако то не може да се оствари) ;
– разговарати са дететом како му је било у вртићу, интересовати се за сва дешавања – шта су се играли, са ким се играо, шта је важно било тог дана.

ВАЖНО:

– адаптација обично траје 20-ак дана, код неке деце краће, код неке дуже;
– нека деца се лако одвајају од родитеља, прилазе васпитачу и другој деци, док се друга повлаче у себе и треба им више времена да успоставе контакт са другима;
– најчешћи облик неприлагођеног понашања деце јесте буран плач детета;
– нека деца се враћају на понашања која су већ превазишла у свом развоју (тепају, пишке у гаће и слично);
– код поједине деце први дани боравка у вртићу су интересантни, док се плач и отпор појављују после неколико дана;
– одвајање тешко доживаљавају и деца и родитељи – зато је важна размена информација између родитеља и васпитача.

Тако се гради међусобно поверење које доприноси лакшем прилагођавању детета на колектив.

Стручни тим ПУ „Раковица“